У оквиру прославе 1700 година „Миланског едикта“, који је започео у Нишу, 17. јануара великом мултимедијалном презентацијом и свечаним концертом хора Сретењског манастира из Москве, израда комплетног штампаног материјала поверена је од стране Министарства културе и медија Владе Републике Србије познатом јагодинском сликару и графичару, редовном професору графичког дизајна на Универзитету у Крагујевцу Слободану Штетићу. Програм који ће се одвијати на много локација у Републици, али и у иностранству, велико су признање овом јагодинском уметнику, иначе дизајнеру који се посебно истакао у области позоришног плаката

plakatKonstantin

Замолили смо професора Слободана Штетића да нам каже шта ће се све дешавати у оквиру ове прославе, која је, морамо рећи, изазвала бурна реаговања у Србији.

– Најпре, после велелепног отварања манифестације прошлог месеца у нишком Народном позоришту, управо је завршена прва премијера представе „Константин” која је рађена у копродукцији Народног позоришта из Ниша и Народног позоришта из Београда, по тексту Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића. Домаћин вечери је био министар културе и информисања Републике Србије, господин Братислав Петковић. Наравно, како сам ангажован да поставка мог графичког индентитета прати све манифестације током целе ове године, урадио и пропагандни материјал за ову представу, као и читав низ пратећих штампаних материјал, почев од програма, рекламних кеса, блокова за писање, позивница, плаката и других публикација. Друга премијера је одржана јуче у београдском Народном позоришту, а у представи играју најпознатији српски глумци из многих наших позоришта. Домаћин синоћне премијере био је господин Томислав Николић, председник Републике Србије, а премијери су присуствовали и господин премијер Ивица Дачић, његова Светост патријах српски господин Иринеј и дипломатски кор. Већ у мају отвара се изложба „Константин и његово доба”, коју организује Народни музеј Републике Србије, на којој ће бити приказано 128 артефаката нулте културне вредности од И до ИВ века наше ере. У истом месецу, 18. маја Вердијеву оперу „Аида” извешће ансамбл Београдске опере, а очекује се и учешће две светске оперске звезде. Премијера ће се одржати у Римској арени у Виминацијуму. Јун месец биће посвећен музичким догађањима, тако да се поред концерта неокласичне музике под називом „Константинус Магнус” у Нишкој тврђави, планира и мултимедијални спектакл Александра Сање Илића уз учешће оркестра и хора Београдске опере, Београдског балета и етно певача. Домаћин вечери биће министар културе и туризма Републике Турске. Половином јуна у Нишкој тврђави биће изведена 9. Бетовенова симфонија. Концерт у извођењу Београдске филхармоније, биће под вођством диригента Мухе Танга (Мухаи Танг). На истом месту после мање од две недеље је Опера „Трубадур” Ђузепа Вердија. Поред ансамбла Београдске опере, која ће извести „Трубадур”, очекује се учешће две светски познате оперске звезде. Домаћин опере биће амбасадор републике Италије у републици Србији.Планиран је и концерт „Музика Константиновог града”. Литургија поглавара православних цркава уз присуство великодостојника других хришћанских цркава и гостију из јавног живота планирана је за октобар, када ће се одржати и Програм који припрема Српска православна црква, а који ће садржати екуменске скупове и верска предавања. Овом приликом свакако треба поменути и праизведбу опере „Ин хоц сигно” по либрету Дејана Младиновића, музику компонује Марко Фризина. Наравно, биће ту још доста других програма изложби, предавања и сл.

Slobodan-Štetić

За које манифестације Ви дизајнирате пропагандни материјал?

– Наравно за све, јер је прихваћен мој концепт. Било је ту и других предлога, дизајнера из иностранства и Србије, али овај одговоран и велики посао радим ја уз помоћ мојих синова, који су такође графички дизајнери. Додуше, млађи Михајло је још студент, али ми је драгоцена помоћ. Старији син Богдан који је дипломирао Графички дизајн, а сада је асистент на, слободно могу рећи, престижном Педагошком факултету у Јагодини и докторант у Београду више ми помаже у делу маркетиншке промоције, израде планова рада и свих оних активности које познаје боље од мене и мени је то драгоцено када проводим дванаест часова дневно, односно преко ноћи за рачунаром.

Да ли су у питању материјална средства када сте толико ангажовани, сада како чујемо готово породично, или нешто друго?

– Претпостављам на шта циљате овим питањем. Наравно да не јер се овим послом бавим више од 35 година па се нисам обогатио. Неки који су се шеткали у ранијем периоду по јагодинским фабрикама добијали су на поклон од државе станове који су били по цени на нивоу Гонкурове награде – 1 француски франак. То што се деси да уметници понекад мало више зараде је сасвим нормално јер ја иза себе имам на стотине изложби у земљи и иностранству, десетине награда, а моји студенти за Катедре за Графички дизајн у највећем броју одмах после дипломирања налазе послове у најелитнијим маркетиншким ангенцијама, неки су асистенти на факултетима, а ускоро ћу имати лепу прилику да неколицина мојих студената, који су ми били и асистенти, постају доценти и настављају нешто што су започели студирајући код мене и мојих колега. Нема награде и изложбе коју они нису освојили било у Србији било у иностранству.

О осталим уметницима који су ангажовани на пројекту „Милански едикт” и њиховим хонорарима не желим да говорим јер мислим да је непристојно завиривати у туђ новчаник. Но, ипак, као илустрацију уз извињење нашем великом глумцу Миодрагу Кривокапићу који игра насловну улогу – Константина, рећу ћу Вам да је његов хонорар за две премијере и по три представе у Нишу и Београду две хиљаде евра. Таква глумачка величина која је три пута дневно свакога дана готово месец дана припремала једну захтевну улогу за тај посао би у Европи добила десетоструки хонорар, а у Америци на Бродвеју можда и стоструки. Управо тако. Зато је права срамота што наша јавност поставља та бесмислена питања о огромним хонорарима, а при томе не мислећи ко ће све у овој години посетити Србију и ко би све могао да није таквих малограђанских глупости. Зар мислите да ће неко радити бадава нешто што свима нама пружа велика уметничка достигнућа и уз, на пример, Новака Ђоковића гради лепу слику о лепој, паметној и талентованој Србији у свету. Када један глумац, велики глумац, готово громада за свој посао добије две хиљаде евра, свима су уста отворена, а када неки млади, полуталентовани спортиста добије милионе евра то је нормалано. Да ли би поменути Новак Ђоковић по коме је, вероватно наша земља једино у свету и позитивно позната треба да побеђује на највећим турнирима без пара, а да организатори деле десетине и стотине милионе евра који тај младић својим талентом, јединственошћу мајсторсвом привлачи публику. Он није најбољи у свом селу него на планети која се зове Земља.

Шта Вас највише радује у ангажовању на пројекту „Милански едикт”?

– Најпре чињеница да радим посао који ће моју земљу преставити на добар начин у земљи и иностранству. Највише ме радује пројекат брендирања београдског аеродрома „Никола Тесла” који ће, после изложбе о Иви Андрићу у свом огромном простору и изложбом површине три стотине квадратних метара, угостити изложбу о Константину. То није класична изложба већ три стотине квадрата мог дизајна у сарадњи са стручњацима свих профила из београдског Народног музеја. Ликовна решења осим поручиоца, Министарства културе до сада нико није видео те сам одлучио да један део од тридесет квадратних метара уступим на објављивање недељнику „Нови пут” из ког сам и поникао – истиче на крају разговора за „Нови пут” угледни српски ументик који је дуже од деценије био ликовно-графички уметник и новинар нашег недељника и Радио Јагодине.


0 СЛОБОДИ РЕЛИГИЈА У РИМСКОМ ЦАРСТВУ КОЈЕГ СУ 313. ГОДИНЕ ПРОГЛАСИЛИ КОНСТАНТИН, ВЛАДАР ЗАПАДНОГ ДЕЛА РИМСКОГ ЦАРСТВА И ЛИЦИНИЈЕ, ВЛАДАР ИСТОЧНОГ ДЕЛА

„Пошто смо се нас двојица, ја Константин Август и ја, Лициније Август, срећно састали у Милану и пошто смо размотрили све што се односило на јавно добро, међу свим стварима које су нам се чиниле корисне у много чему за све, одлучили смо да дамо предност и ставимо на прво место оно што се тицало поштовања богова и побожности и да дозволимо у исто време и хришћанима и свим другима слободу да у побожности следе религију коју желе, тако да све оно што на небу постоји буде благонаклоно према нама и свима онима који су под нашом влашћу.

Данас смо, дакле донели спасоносну и правичну одлуку да апсолутно никоме не буде ускраћено право да изабере и следи божју службу хришћанске религије и да свакоме буде слободно да ум свој окрене оној религији за коју сматра да је у складу са његовим ставом, тако да то божанство нама буде благонаклоно, брине о нама и пружи нам своју бригу и заштиту.

Следећи тај принцип, сложили смо се да донесемо овај рескрипт, да би оно што се налази у нашим претходним одлукама које се тичу хришћана и које су упућене твојој побожности, а чини се потпуно супротно и страно нашој благости, буде укинуто и да се у исто време свако од оних ко има споменуто опредељење да чува хришћанску религију, може слободно и просто да га задржи без тешкоћа.”

Извор: Тријумф хришћанства: Константин, Ниш и Милански едикт, аутор Радивој Радић

 

ПОДСЕЋАЊЕ О КОНСТАНТИНУ ПРВОМ ВЕЛИКОМ

Први хришћански император рођен је у Наисусу, данашњем Нишу.

Цар Флавије Валерије Аурелије Константин Август (Флавиус Валериус Аурелиус Цонстантинус Аугустус), познатији као Константин И Велики, владао је Римским царством од 306. до 337. године. Током своје владавине спровео је низ реформи на пољу администрације и војске које су оснажиле Римско царство, уздрмано великом кризом у 3. веку.

Сматра се да се Констанције Хлор, Константинов отац , упознао са Јеленом, мајком Константина Великог око 270. године, док је службовао као гардиста у Битинији, северо-источном делу Мале Азије. У то време било је забрањено да супружници буду из неспојивих друштвених сталежа, па се претпоставља да је Јелена, пореклом из нижег сталежа, била Констанцијева ванбрачна жена. У фебруару 272. или 273. године, Јелена је родила Константина у Наисусу (данашњи Ниш).

Константин Велики ступио је на позорницу Римског царства као човек коме се Бог лично обратио. Уз „божанску наклоност” он је побеђивао своје непријатеље, бивајући скоро увек бројчано инфериорнији. Симбол који се указао Константину пред битку за град Рим, код Милвијског моста, (312.год.), био је јединствен и означавао је почетна слова Христа. То је био први пут да се такво обележје обзнанило, и сви данашњи покушаји да се датира порекло симбола хи-ро, воде до цара Константина којег су рани хришћани прихватили као симбол хришћанства. Симбол хи-ро

Отпочињањем христијанизације Римског царства, као и оснивањем Цариграда, Константин је ударио темеље будућем Византијском царству, које ће трајати 1000 година. Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор хришћанске цркве, Константин је након смрти (337. године) канонизован, а у православним црквама, укључујући и Српску православну цркву, поштује се као светац и „равноапостолни цар”.

Бајо Џаковић

Фото: Александар Добросављевић

извор:www.noviput.rs

Категорија: Култура и друштво

 

 

 

 

 

 

 

raspored5c

Повратак на врх