Познати јагодински глумац већ три године у служби Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Јагодини

bunja1Од давних времена је познато да уметност подразумева духовност, а неретко се дешава и обрнуто. Небројено је примера кроз историју људске цивилизације који само илуструју ову неминовност или, како би неко рекао, спонтану и природну појаву. Довољно је поменути само Растка Немањића – Светог Саву, монахињу Јефимију и Кнегињу Милицу, а само из новијег периода подсетити на владику Wегоша, Светог Николаја Велимировића, Јована Дучића, Алексу Шантића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, Милића од Мачве, Слободана Ракитића, Матију Бећковића – све до најмлађих који су кренули овим врлетним и несазнајним стазама. Свакако и да нема уметника који не носи духовност у себи, као ни правог духовника који у себи нема и нешто уметничко. Додуше, ретко се догађа да се то баш и директно оваплоти, а управо то се догодило са познатим јагодинским глумцем Драганом Буњевцем који од пре три године ради као црквењак при Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Јагодини. 

– Од малена сам васпитан у хришћанском духу тако да сам, понајвише, захваљујући покојној мајци Стаки, која је била велики верник, из срца и душе заволео православље. Још као дете редовно сам ишао у цркву и на причешћа и касније тако васпитао и своју децу. Једноставно, вера ми доноси спокој и мир, а сигуран сам да без вере нема ни праве уметности – почиње своје гласно размишљање о вези духовности и уметности један од најпознатијих јагодинских глумаца данашњице.

bunja2

Драган Буњевац је рођен 1961. године у Јагодини, где и сада живи и ради. Глумом се активно бави од 1985. године и од тада до данас у позоришту ,,Станиславски”, Драмском студију Друштва за културу ,,Каблови”, Градском позоришту Јагодине и Позоришту из Параћина остварио је око 60 премијера и на бројним малим и великим сценама Србије, Црне Горе и Републике Српске одиграо, свеукупно, више од шест стотина представа. Лауреат је награде „Кристална призма” Културно – просветне заједнице Јагодине, Златне плакете Друштва за културу „Каблови” и више награда са такмичења драмских аматера регионалног значаја.

bunja3– Ја сам, заправо, глумом почео да се бавим још као средњошколац када сам заједно са Мићом Вељковићем, садашњим директором јагодинске Гимназије, и Милићем Јовановићем, прваком Српско – књажевског театра „Јоаким Вујић” из Крагујевца играо у скечу „Погребно предузеће”. Скоро деценију касније озбиљније сам заиграо у позоришту „Станиславски” код редитеља Милана Веселиновишћа, а онда прешао у ДЗК „Каблови”, пошто сам тамо и радио, и тамо се афирмисао као глумац тако да сам, по повратку са ратишта, по позиву дошао у Градско позориште Јагодине где сам и данас, мада сам имао пар излета – у Позоришту из Параћина и ДЗК ,,Каблови” – објашњава овај свестрани глумац који готово подједнако одговорно игра и комичне и драмске улоге мада признаје да му ове прве више леже.

Тренутно (веома успешно) игра у представама „Рањени орао” (судију Ђуровића – једну од главних мушких улога) и „Симфонија радости” Градског позоришта Јагодине и представи „Општа болница” (једну од две главне улоге) Драмског студија Друштва за културу ,,Каблови” која је постављена поводом обележавања 60 година постојања и рада ове угледне интитутције. Нову премијеру очекује 14. марта пошто се у Градском позоришту Јагодине припрема комедија ,,Свиња” Бранислава Нушића у режији Драгана Стевановића која ће, у оквиру пратећих манифестација, учествовати и на овогодишњем позоришном фестивалу ,,Дани комедије”. Популарни Буња у овој представи опет игра једну од главних улога – Николу, а остала три лика тумаче искусна Виолета Пешић и млади Марија Миладиновић и Ратко Петровић.

– По образовању сам машински техничар и годинама сам радио у Индустрији каблова у Јагодини, а у извесном периоду, паралелно, и хонорарно, као комерцијалиста, у Биро – сервису за прецизну механику, а године 2003. одлучио сам се да реализујем понуђени социјални програм, па сам пар година радио неке друге додатне послове. Од 1. новембра 2010. године сам у служби Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Јагодини. Служим Богу у продавници, палионици и цркви.

bunja4

Још када сам се вратио са ратишта, године 1992, постао сам члан тадашњег мешовитог црквеног хора при Саборном храму, а после неколико година добио сам и благослов од почившег епископа шумадијског др Саве (Вуковића) да упишем Теолошки институт, али због тадашњих финансијских проблема у томе нисам успео. Ипак, нека виша сила није ми дала да се одвојим од цркве и ,ево, већ скоро три године сам свакодневно овде. Лепо сам примљен од целог братства, свештенства и колега и у потпуности сам посвећен цркви и позоришту. Свакако да уметност и вера иду руку под руку, јер ако не верујете у нешто ви ништа и не можете да остварите – поручује на крају разговора за ,,Нови пут” познати јагодински глумац и црквењак Драган Буњевац.

Бајо Џаковић

фото: А.Добросављевић

 Извор: noviput.rs
Категорија: Култура и друштво

 

 

 

 

 

 

 

raspored5c

Повратак на врх