Преко пута Градског гробља налази се спомен-костурница која је посвећена борцима Црвене армије. Уобичајени назив за место где се налази костурница назива се „Руско гробље“. Овај споменик представља подсетник на период ослобођења Јагодине и Србије у Другом светском рату и допринос совјетске Црвене армије поразу снага фашизма на овим просторима.

 oslobodjenje1

Немачке јединице биле су заузете чувањем комуникација за повлачење својих снага из Грчке. У западној Србији биле су углавном размештене јединице Руског заштитног корпуса (војна формација састављена од припадника руске емиграције избегле после Октобарске револуције и која се борила на страни Немаца).

Почетком септембра 1944. године јединице Недићеве Српске државне страже стављене су под команду генерала Драже Михаиловића. У Јагодини је 6. септембра формиран Српски ударни корпус од припадника јединица Српске државне страже и Српске граничне страже. У другој половини септембра 1944. године јединице Црвене армије избијају на југословенско-румунску границу.

Стаљин је затражио дозволу од вођства партизанског покрета да јединице Црвене армије оперишу на територији Југославије, што је јако подигло углед руководства Народно-ослободилачког покрета. Маршал Тито се споразумео са владом СССР-а и Главном командом Црвене армије о заједничким дејствима јединица НОВЈ (Народно-ослободилачке војске Југославије) и оних трупа Црвене армије чији је задатак био да из Румуније и Бугарске наступају ка Будимпешти преко источног дела Југославије.

Са начелником штаба Трећег украјинског фронта Сергејем Семјоновичем Бирјузовим разрадио је планове заједничких операција и утаначио садејство совјетско-југословенских трупа у тим операцијама. Трећи украјински фронт формиран је 20. октобра 1943. године преименовањем тадашњег Југозападног фронта. Фронт је иначе у војној терминологији Црвене армије означавао војну формацију коју је чинила група армија у чијем саставу је обавезно била и ваздухопловна армија.

У саставу Трећег украјинског фронта налазила се 17. ваздухопловна армија. До почетка августа 1944. године јединице ове групације водиле су борбе за ослобођење јужних области Совјетског Савеза од Немаца. У августу месецу јединице Другог и Трећег украјинског фронта ослобађају Румунију. Током септембра јединице Црвене армије воде борбе у Бугарској.

Челне јединице 57. армије, која је тада уврштена у састав Трећег украјинског фронта, 28. септембра су избиле на југословенско-бугарску границу и почеле да је прелазе. Јединице ове армије учествовале су у борбама за ослобођење овог дела Поморавља.

 oslobodjenje2Напоредо са нападом на Београд вођене су борбе и на другим одсецима фронта: јединице совјетског 68. стрељачког корпуса (57. армија) и 17. дивизије НОВЈ водиле су борбе за ослобођење Јагодине и Крагујевца, а совјетски 64. стрељачки корпус, 2. пролетерска дивизија (у чијем саставу су се борили партизани са подручја Јагодине и околине) и део снага 45. дивизије НОВЈ борили су се у рејону Трстеника, Параћина и Ћуприје.

Совјетске јединице улазе у Свилајнац 8. октобра, а у Деспотовац 9. октобра 1944. године. Немци су најјачи отпор пружили на сектору Поморавља. Борбе су трајале од 10. до 17. октобра. И поред великих жртава совјетске јединице су успеле да овладају десном обалом Мораве. Параћин и Ћуприју трупе Црвене армије су ослободиле 13. октобра. Тако је тежиште напада померено у правцу немачког главног упоришта – Јагодине. Одлучне борбе за ослобођење Јагодине вођене су у периоду од 15. до 17. октобра 1944. године. Немци су се повукли из Јагодине у ноћи 16. и 17. октобра. Минирали су и дигли у ваздух све мостове на Белици. Од експлозија настрадале су околне зграде, а нарочито оне које су се налазиле у околини Каменог моста. У раним јутарњим сатима 17. октобра у Јагодину су ушле јединице 113. и 223. стрељачке дивизије Црвене армије. Грађани су изашли на улице обасипајући војнике радосним поклицима и цвећем. Група омладинки сашила је заставу намењену црвеноармејцима и она је предата, тада, потпуковнику Матвеју Марковичу Пузиревском (1908-1990), команданту 1041. пука.

oslobodjenje3

Поред пролетерских симбола (звезде петокраке, српа и чекића) на црвеној застави је извезен и текст: „1041. пуку – ослободиоцима Јагодине – 17. октобар 1944“. Ова застава је заједно са заставом пука ношена приликом ослобађања многих градова, као и на паради одржаној у Београду. Застава се налази у Централном музеју Совјетске армије у Москви. Поподне 17. октобра, совјетске и партизанске јединице улазе, без борбе, у Рековац. У Јагодину су 19. октобра ушле јединице 20. српске бригаде 45. дивизије НОВЈ. На великом народном збору одржаном испред Занатског дома, истакнуто је да је победа над Хитлеровом Немачком близу и да се сада наш народ може развијати у миру и демократији.

Приликом ослобођења Јагодине погинуло је 13 становника града и одређен број војника Црвене армије. Погинули црвеноармејци сахрањени су у Мијатовцу, Мајуру, у дворишту Нове цркве.

Након ослобођења Београда 20. октобра 1944.г., јединице Трећег украјинског фронта су у складу са југословенско-совјетским споразумом, продужиле наступање у правцу Будимпеште водећи жестоке борбе против немачких и мађарских јединица. Будимпешта је ослобођена 13. фебруара 1945. г. У првој половини марта јединице овог фронта су сломиле немачку офанзиву код језера Балатон. Потом су заједно са јединицама Другог украјинског фронта кренуле према Аустрији и њеној престоници Бечу. Совјетске јединице су ослободиле Беч 13. априла 1945. године. Трећи украјински фронт је расформиран 15. јуна 1945. године.

 oslobodjenje4

Решењем Секретаријата за социјалну политику и комунална питања Савезног извршног већа (савезна влада тадашње ФНРЈ) од 20. септембра 1961. године формирана је комисија за подизање костурнице и уређења гробља бораца Црвене армије у Светозареву (назив Јагодине у периоду 1946-1992. г.). Костурницу је пројектовао београдски архитекта Н. Мишовић.

На пословима уређења овог спомен-комплекса радило је Грађевинско предузеће „Поморавље“ из Светозарева. Током четири месеца вршена је есхумација посмртних остатака црвеноармејаца палих у борбама октобра и новембра 1944. године.

Посмртни остаци бораца Црвене армије прикупљани су са подручја тадашњих срезова Светозарево, Ниш, Крушевац, Крагујевац, Краљево, Чачак, Ваљево и Ужице односно територије Србије без Београда и Горњег Милановца. Земни остаци су полагани у лимене сандуке чију израду је финансирао Секретаријат за социјалну политику и комунална питања СИВ-а. У 222 велика и 56 малих лимених сандука прикупљени су посмртни остаци 1171 припадника Црвене армије палих у борбама за ослобођење Србије 1944. године.

Свечаност откривања спомен-костурнице заказана је за 15. јул 1962. године. Дана 13. јула у 12 сати припадници ЈНА преузели су почасну стражу пред капелом где су били смештени ковчези са посмртним остацима црвеноармејаца. Почасна стража војника налазила се пред спомеником и криптом. Уношење ковчега у крипту почело је ујутру 14. јула у складу са војним церемонијалом. Током дана унет је највећи део ковчега. За сам церемонијал отварања остављени су ковчези са посмртним остацима 30 официра и бораца Црвене армије. Спомен-комплекс чини и мермерна плоча која се налази поред костурнице на којој је уклесан следећи текст: „БОРЦИМА И ОФИЦИРИМА ХЕРОЈСКЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ ПАЛИХ ОКТОБРА И НОВЕМБРА 1944. ГОДИНЕ У ЗАЈЕДНИЧКИМ БОРБАМА ПРОТИВ ФАШИСТИЧКОГ АГРЕСОРА“.

Свечаност полагања ковчега почела је 15. јула у 10 сати. Присуствовале су многе значајне личности, представници друштвено-политичких организација и представници Совјетске амбасаде. Међу присутнима су били: Мома Марковић, савезни секретар за социјалну политику и народно здравље (савезни министар тј. члан СИВ-а), Петар Брајовић, председник Савезног одбора СУБНОР-а, Мома Миловановић и Богољуб Стојановић, чланови Извршног већа НР Србије, Бошко Крстић, потпредседник републичког СУБНОР-а, народни херој, генерал пуковник Милоје Милојевић као представник ЈНА, Владимир Роловић, помоћник држаног секретара за спољне послове и други.

Совјетску амбасаду представљали су Пјотр Дедушкин, отправник послова Амбасаде и Виктор Тарасијевич, војни аташе. На платоу је била присутна почасна јединица ЈНА и војна музика. Говоре су одржали Вита Петковић, председник Народног одбора среза Светозарево и Пјотр Дедушкин испред Амбасаде СССР-а. Потом су уз звуке Лењиновог посмртног марша у крипту положени посмртни остаци 30 припадника Црвене армије. Након тога извршена је почасна паљба и одата је пошта минутом ћутања. Потом су положени венци друштвено-политичких организација и Совјетске амбасаде. Церемонијал је завршен интонирањем совјетске и југословенске химне. На крају догађања, Милош Живановић, председник Среског одбора СУБНОР-а, уручио је војном аташеу Совјетске амбасаде две спомен-књиге са именима сахрањених црвеноармејаца. Након тога уследило је уписивање у спомен-књигу. Примерен текст о овом догађају изашао је у листу „Нови пут“ 20. јула 1962. године.

 oslobodjenj5

Током времена, а нарочито након 1990. године, када почиње транзиција из социјализма у капитализам, долази до запуштања овог значајног споменика. Уз помоћ амбасаде Руске Федерације 2003. године обновљен је и реконструисан овај спомен-комплекс. Том приликом је на улазу према костурници, поред пута, постављено мермерно постоље са металном таблом на којој пише: „СПОМЕН КОСТУРНИЦА ЦРВЕНОАРМЕЈЦИМА ПАЛИМ У БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈАГОДИНЕ 1944. ГОДИНЕ“.

На споменик поред представника политичких и других организација града Јагодине и организација које негују заједништво са Русијом, венце полажу представници Амбасада Руске Федерације и Украјине.

Спомен-костурница борцима Црвене армије је једина такве врсте у централној Србији. У Београду и Горњем Милановцу поред црвеноармејаца сахрањени су и партизани. Овај споменички комплекс представља још један доказ дубоке повезаности подручја Јагодине са Русијом и руским народом. Корене те повезаности можемо пратити од средњег века (село Трнава код Јагодине помиње се у повељи коју је крајем 14. века руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори издала монахиња Јевгенија (кнегиња Милица); потомак по женској линији властеоске породице Јакшић која је управљала Јагодином био је руски цар Иван ИВ Васиљевич Грозни…).

Према сваком споменику који говори о прошлости Јагодине и Србије треба се односити са дужним поштовањем. Спомен-костурница и предмети који су припадали погинулим војницима Црвене армије и који се налазе се у збирци Завичајног музеја представљају значајно сведочанство богате прошлости Јагодине.

 

Душко Грбовић, виши кустос – историчар

Завичајни музеј Јагодина

Извор: noviput.rs

Категорија: Култура и друштво

 

 

 

 

 

 

 

raspored5c

Повратак на врх