Приликом пажљивијег читања родослова Господа Исуса Христа који су нам предати од Еванђелиста Матеја (Мт 1,1–17) и Луке (Лк 3,23–38) јављају се нека питања. Питање је зашто Еванђелист Матеј наводи Јосифов родослов када се касније каже да је Господ Христос бесемено зачет и рођен од Марије (Мт 1,18). Како разумети упадљиве разлике између два родослова код Матеја и Луке? Зашто Исусов родослов код Матеја почиње од Аврама и води до Јосифа, а код Луке иде уназад од Јосифа до Адама?

 

Када је реч о појединачним разликама између Еванђеља по Матеју и Еванђеља по Луки треба имати у виду да Матеј пише хришћанима из јудејства, док је Лука своје двотомно дело (Еванђеље и Дела апостолска) наменио хришћанима из незнабоштва. Тако, двојица светих писаца имају у виду читаоце који имају различита предзнања и различите хоризонте разумевања, те стога своје приповести обликују тако да оне буду разумљиве људима којима се обраћају.

 

„ХРИШЋАНСКО ПЕТОКЊИЖЈЕ“

 

Еванђелист Матеј својим родословом жели да покаже хришћанима из јудејства да је Исусово порекло потиче из самог срца јудејства, те стога почиње од Аврама, родоначелника изабраног народа, преко Давида из чије лозе се очекује Месија. Чињеница да је родослов Јосифов, а не Маријин, објашњава се обичајем тадашње епохе да се лоза изводи преко мушкараца. Јосиф, који води порекло од цара Давида, схватан је као законски отац детета кога је признао и усвојио (Мт 13,55; Лк 3,23; 4,22; Јн 1,45; 6,42), мада није био његов телесни отац. Тако Матеј Јосифовим родословом испуњава обичајну норму извођења лозе преко мушких потомака и указује на давидовско порекло Месије Исуса Христа. Делећи родослов на три пута по четрнаест колена (последњи има тринаест, Мт 1,12–16), Еванђелист врши троделну периодизацију историје изабраног народа, са две велике цензуре − процват у време цара Давида и трагедију вавилонског ропства. Међутим, врхунац историје изабраног народа маркира рођење Месије Исуса Христа којим отпочиње нови и последњи период историје спасења. Код Матеја родослов стоји на самом почетку Еванђеља што показује жељу Еванђелисте да догађаје, које ће описати, суштински надовеже на старозаветну историју, тумачећи је изнова у светлу доласка Месије Исуса Христа. Зато се Еванђеље по Матеју често назива „Нова књига Постања“, „Хришћанско Петокњижје“. У прилог таквој карактеризацији говори и чињеница да се Еванђеље по Матеју дели на пет великих Христових говора, што је недвослмислена алузија на Петокњижје.

 

ДУЖИ РОДОСЛОВ КОД ЛУКЕ

 

У Еванђељу по Луки родослов се не налази на самом почетку дела, већ тек у 3. глави. Повод за писање родослова представља почетак Исусове јавне делатности (Лк 3,23). Постоји недоумица да ли Лука наводи Јосифов или Маријин родослов, пошто каже „јер беше као што се мислило син Јосифа...“ За разлику од Матеја, Еванђелист Лука изводи родослов све до Адама, првог човека и родоначелника не само Јевреја, него свих људи. На овај начин Лука жели да својим читаоцима, хришћанима из незнабоштва, пошаље јасну теолошку поруку да је долазећи Месија у сродству са целим човечанством и да од самог почетка нагласи свеобухватност поруке Еванђеља која се код Матеја јасно изговара тек на крају (Мт 28,19–20: „идите и научите све народе“). Код Луке су дакле „сви народи“ већ од самог почетка интегрисани у родослов самога Месије.

 

РАЗЛИКЕ У ИМЕНИМА

 

Што се тиче разлика у именима два родослова, може се рећи да оне нису суштинске, већ се могу објаснити одређеним избором који су Еванђелисти направили да би што ефикасније посредовали своју теолошку поруку. Може се претпоставити да су они имали пред собом различите верзије родослова и да су направили избор који се најбоље уклапа у концепт њихове приповести. То подразумева одређена испуштања и систематизацију, али се свакако не ради о два потпуно различита пописа имена која немају везе један са другим. Могуће је да је Еванђелист Матеј користио јавне каталоге који су вероватно због бурних догађаја из прошлости имали одређене недостатке.

За разлику од тога, чини се да је Лука користио приватне каталоге који су били потпунији. Тако би се могла објаснити чињеница да Лука наводи 77 имена, готово двоструко више од Матеја који наводи 42. Такође, постоји покушај да се разлика у броју имена објасни тиме што један писац наводи телесне очеве, док други наводи законске, који нису морали бити и телесни, као што смо видели у случају Јосифа и Исуса, а та појава је била честа због левиратских бракова. Ипак, још једном треба нагласити да суштинских разлика које би водиле у дилему или–или између два родослова нема. Свети Јован Златоусти сматра да су разлике које се констатују у еванђељским приповестима углавном од секундарног значаја и тичу се споредних тема. Свети отац сматра да су пак и те разлике само објашњиве различитости, а не контрадикторности које би довеле у сумњу истину Еванђеља.

 

ЖЕНЕ У РОДОСЛОВУ ХРИСТОВОМ

 

На крају, приликом упоређивања родослова код Матеја и Луке пажњу привлачи и неколико женских имена која се налазе код првог. Већ је речено да Матеј следује обичају свога времена да лозу изводи искључиво путем мушких потомака. Међутим, у јудејству је било одступања од тог правила, тако да се жене као што су Сара, Ребека, Лија и Рахиља често могу срести у јудејским родословима. Тако се и Еванђелист Матеј послужио овом могућношћу и у свој родослов унео четири жене: Тамару (Мт 1,3), Рахаву (Мт 1,5), Руту (Мт 1,5) и Уријиницу (Витсавеју, Мт 1,6). 

 

Оно што је заједничко са све четири жене је да нису Јеврејке: Тамара је Арамејка, Рахава је Хананка, Рута је Моавка, док је Витсавеја своје јеврејство изгубила удајом за Урију Хетејина. Постоји још тога заједничког: све четири жене не могу се баш узети као морални узори. Тамара је на превару родила синове своме свекру Јуди (Пост 38,14–16), Рахава је била блудница (Ис Нав 2; 6,17–25), Моавка Рута се удала за Воза на не баш примерен начин (Рут 3), док је Витсавеја била жена Урије Хетејина коју је пожелео Давид што га је одвело до посредног убиства његовог војсковође Урије и проузроковало му многе невоље и касније. Витсавеја му је родила сина Соломона (2Сам 11). Поставља се питање зашто је Матејев избор пао баш на ове четири жене, незнабошкиње и морално несавршене. Чињеницом сврставања незнабожачких жена у родослов Матеј жели да отвори једну нову перспективу: прича која следи, тј. његово Еванђеље, од самог почетка се отвара за „све народе“ излазећи из уских оквира јудаизма. То се пак не догађа одједном, без припреме и без наговештаја у историји спасења. Наведене жене су готово пророчке фигуре за свеобухватност поруке спасења која следи. Чињеница да су наведене жене грешне показује да историја спасења није без греха, али да то није био разлог да Бог напусти свој свет, напротив! Коначно, лик жене ће једном за свагда бити освећен у Пресветој Марији Богородици која ће родити Сина и наденути му име Емануил што значи „Бог је са нама“ (Мт 1,23).

 

Тако и Матеј и Лука, сваки на свој начин, Матеј кроз уношење одабраних женских имена у родослов, Лука пак путем извођења родослова Исуса Христа до Адама, наговештавају инклузивност и свеобухватност прича које следе у њиховим Еванђељима. Од самог почетка се даје до знања да оно што следи излази из оквира јудаизма и треба да буде приповедано и проповедано „свим народима“ (28,19–20) и „до краја земље“ (Дап 1,8).

 
Категорија: Тумачења и беседе

 

 

 

 

 

 

 

raspored5c

Повратак на врх