ИСТОРИЈА

IstorijaОд свог настанка Петропавловска црква или у народу Нова црква представљала је, представља, а по свему судећи и представљаће важну карику у животу многих Јагодинаца. Што се тиче саме историје града поуздано се зна да је Јагодина једно од најстаријих насеља на овој територији и да је због свог повољног географског положаја играла значајну улогу. За сада нема никаквих података по којима би се могло закључити да је место имало своју цркву у доба оснивања, које може бити и знатно пре првог писаног помена из 1399. године. Међутим са сигурношћу се предпоставља да је Јагодина у то време морала да има своју богомољу, пошто су у њој боравили српски средњовековни владари, тим пре што су се у ближој околини већ налазиле велелепне задужбине тј. манастири. Под турском окупацијом цркву у Јагодини помињу многи путописци, међутим тачан положај било које црквене граћевине у Јагодини из доба османлијске владавине ,не може се са сигурношћу утврдити. Из времена после Пожаревачког мира 1718. године сачуван је извештај о црквеним приликама баш у Јагодини са околином, и говори да постоје три парохије: Јагодинска, Бачинска и Дреновачка. Јагодински свештеник се зове Михат, родом је из Колашина и стар је 38 година. После овог времена података о црквеном и верском животу у Јагодини нема све до 1818. године када кнез Милош Обреновић гради своју задужбину Стару јагодинску цркву посвећену Светом архангелу Михаилу.

Са развојем Јагодине и увећањем њеног православног народа, стари Јагодинци увидели су да је Стара Милошева црква постала недовољна да прими све благочестиве верне на молитву. Зато су и одлучили, да подигну већу и пространију цркву посвећену Светим Христовим апостолима Петру и Павлу. Већ 1846. године Јагодинци пишу молбу Пречестњејшој архидијецезалној конзисторији, и траже одобрење за градњу још једне цркве у својој вароши. Године 1846. за куповину порте Нове цркве обезбеђено је осам стотина златних дуката. Јагодинска Општина и Црква били су сложни да се Нова црква подигне на новом плацу, али је главни ометач те намере био јагодински прота Јован Димитријевић. Он је по свему судећи дао негативно мишљење вишој духовној власти а ова је имајући у њега поверење, забрањивала градњу на одабраном месту. Исте године Јагодинска Општина шаље нови акт. Оно што није пошло за руком Јагодинцима средином века, пошло је њиховим потомцима. Одабрано место било је изван града, који се у то доба протезао претежно Главном улицом и Левачком чаршијом. Ипак после многих невоља Јагодинска црквена општина обезбедила је нови плац за цркву а место за градњу било је пространо. За градњу Нове цркве вршене су дуге и темељне припреме и спремили средства у злату. На самом почетку изградње цркве настаје мучан спор. Као иницијатор градње Суд Општине јагодинске тражи да он руководи градњом. Планове за објекат у Министарству преузимају свештеници и изабрани тутори, добија се дозвола, а спор решава Епархијски духовни суд из Београда. За извођача је одабран предузимач из Крагујевца Тодор Чомић.Istorija 2

Темељи Нове цркве освећени су од стране Његовог Високопреосвештенства Архиепископа београдског и Митрополита Србије Михаила 16. маја 1896. године. О самом току радова нема много података. За надзорног органа из Министарства грађевина одређен је Јован Илкић. Грађевина је била готова 29. јуна 1899. године када је и освећена од стране Његовог Високопреосвештенства митрополита Господина Инокентија. Запис освећења Цркве је једино сачуван на крају октоиха 1-4 гласа, који је оставио ђакон и учесник на освећењу Нићифор Јанковић. Иницијативом Црквене општине јагодинске, а на предлог стручњака завода за заштиту споменика културе, Нова црква у Јагодини је 2000. године проглашена спомеником културе.


АРХИТЕКТУРА

Аутор-архитекта јагодинске Нове цркве није још увек са сигурношћу утврђен. Пројекти за цркву у време Краљевине Србије рађени су  у Министарству грађевина и као готови типски су достављани црквеним општинама. Као чиновници Министарства у ово доба пројектанти Драгутин Милутиновић, Светозар Ивачковић, Душан Живковић и Јован Илкић могући су аутори цркве. Познато је да је 1870. године Милутиновић урадио пројекат за њу, али је он до почетка реализације свакако мењан. Више иде у прилог тврдња да је пројектант цркве Светозар  Ивачковић. Занимљиво је да ово прва његова  петокуполна црква.ArhitekturaArhitektura 2

Нова јагодинска црква је основе уписаног крста развијеног типа. Габарит основе објекта има мере 20 пута 22 метра до главног кубета и до врха лантерне има 27 меатара. Поред главног улаза са запада, црква има велике двокрилне двери са јужне и северне стране, испод складно стилизованог надворја. За олтарски простор дат је мањи спољашњи улаз, а излаз на галерије је кружним степеништем са вратима директно из дворишта порте. Примењени су до тада неизведени декоративни мотиви код нас, са успешном комбинацијом традиционалног српског градитељства и неовизантике. Сматра се да је централно округло кубе распона шест метара, са тамбуром идеалних пропорција-најбоље такво остварење нове црквене архитектуре у Србији. Ритам слепих и правих прозора на њему дају посебан склад оваких мотива, наглашеност примењене елеганције увећава лантерна при врху, по чему се оно разликује од четири мања угаона симетрично постављена кубета. Спољашне зидне масе нису у истој равни, а утисак умерености даје вертикална подела на фасадама, уз наглашене пиластре и лезене. Елементи бифора, трифора и розета са аркадним фризовима, портицима и стилизованом орнаментиком подсећају на најбоља византијска црквена здања. Двобојно кречење фасаде је примењивано још при првобитној спољној обради објекта, ради утиска познате и често коришћене алтернације камен-опека код старог моравског градитељства. Фасада цркве бојена је у црвеном и жутом тону, са хоризонталним пољима. Претпоставља се да је црква одувек била у том колориту. Црква је покривена бакарним лимом.


ЗВОНИК

ZvonikЗвоник је подигнут у исто време кад и црква, а тутори градње били су Петар Рашић и Петар Петковић. Звоник висине тридесет шест метара постављен је као посебна грађевина, јужно од цркве, у линији њеног прочеља. Карактеристично је његово завршно осмоугаоно кубе, са вишесегментним кровним покривачем. Стилски је усаглашен са самом главном црквом, а изузетно ефектно је решена отворена галерија са балконом и балустрадом испод сатова на све четири стране звоника. Димензије звоника у основи су 4,5 пута 4,5 метара. У објекат су уграђена пет звона. Најтеже је 720 килограма, а остала имају тежине 350, 117 и 53 килограма. Звона су израђена у фабрици Петра Огњеновића из Крагујевца. Фасада звоника иста је као и фасада цркве.


ИКОНОСТАС

Израда столарских, дрворезачких и позлатарских радова за иконостас уговорена је после лицитације. Дрворезбарске радове на иконостасу урадио је резбар Милош Влајковић. Сликар престоних икона и свих икона на иконостасу је Живко Југовић.


ФРЕСКОПИС

Израда живописа као провереном и стручном лицу поверена је на извођење Андреју Доминику. Међутим, на живопису цркве није ништа рађено од њеног освећења до 1979. године, осим обичног малања. Постојала је једна већа фреска Пресвете Богородице, у олтарској ниши, као и ликови Јеванђелиста на пандантифима, доста оштећени. Кубе је било обојено плавим тоном, са широком орнаменталном канелуром при дну. Попречни трансепти су оивичени ситном маланом орнаментиком обичних геометријских облика, уоквирујући површином попречних кракова крста. После доношења одлуке да се започне са фрескописањем цркве, посао израде фресака поверен је Грку Николи Кудамнатису са помоћником Адонисом Стергијуом, квалитетним мајсторима, одличним познаваоцима древне византијске иконографије и нашег средњевековног сликарства. Према правилима Ерминеје (уџбеника за иконописање), урађене су композиције из живота Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и историје хришћанске цркве. На олтарској калоти је лик Пресвете „Ширшаје“, Светих Отаца литургичара, а у кубету су ликови апостола и пророка са завршном фреском Спаситеља Пандократора у врху. Због недостатака средстава, рад на живопису је прекинут до бољих времена.


ОСТАЛЕ ГРАЂЕВИНЕ ПРИ ЦРКВИ

Ostale gradjevineЦрквена кућа у кругу Петропавловске Цркве са једанаест одељења саграђена је тако да има више намена: станови, канцеларије, оставе, хол−сала, а у сутерену су магацини. Започета је 1924. године, а освећена и усељена на Цвети 1926. године.

Ограда порте је урађена 1926. године по пројекту архитекте Момира Коруновића.

Црквена општина јагодинска у току свог постојања имала је увек проблема око одржавања већих скупова за своје вернике и грађане. За те потребе коришћене су разне градске сале ил ипак скромне просторије у кругу Старе и Нове цркве. За ове потребе је 1997. године, на више инсистирања Преосвећеног Епископа шумадијског господина Саве, урађен темељ сале за народ који је исте године и освећен. Сала ће бити величине 12х28 са местима за 500 особа. Нажалост ова сала још није у потпуности завршена.

Велики јубилеји: 2000 година рођења Сина Божијег Исуса Христа, 600 година помена Јагодине и 100 година Петропавловске Цркве јагодинске − обележени су и изградњом светог знамења, градског Спомен крста, уз црквену ограду према централном градском скверу. Истим јубилејом урађено је и осветљење спољашности и порте Петропавловске цркве јагодинске.

Zvonik 2 Crkva

 

 

 

Црква

 

 

 

 

 

 

 

raspored5c

Повратак на врх