Pravoslavno jutro - BANER - KRAJ

Razgovorioveri1

sveti apostoli

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован

raspored5a

spc.rs

eparhija-sumadijska.org.rs

radiozlatousti.rs

verujem.org

 

Предавање у Народној библиотеци

08-03-2015

Biblioteka

У уторак, 03. марта 2015. године, у просторијама градске библиотеке у Јагодини, одржано је предавање на тему „Хришћански смисао болести и патње“ у организацији свештенства града Јагодине. Гост-предавач био је протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор богословије „Свети Јован Златоусти“ у Крагујевцу и професор Богословског факултета Универзитета у Београду.

Реализована промоција књиге ''Несвети а свети'' у Јагодини

06-02-2015

unnamed 1

На радост организатора сала, градске библиотеке била је испуњена до последњег места радозналих слушалаца, који су дошли да се упознају са тренутно можда најчитанијом руском књигом „Несвети а свети“.

Промоција 15. – ог броја Светосавског часописа „Растко“

18-10-2014

5.

16. октобра у просторијама ОШ “17.октобар“ у оквиру прослављања Дана школе, одржана је промоција 15.-ог броја часописа „Растко“. Часопис „Растко“ излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а по одобрењу директора школе Госпође Биљане Милановић. Часопис уређује вероучитељ Борис Милосављевић. Стручни консултанти часописа су педагог школе Марина Антонијевић и вероучитељ протођакон Нинослав Дирак, док је за лектуру текста задужен наставник српког језика Маја Алексић...

Mолебан за благословен почетак школске године у беличком намесништву

15-09-2014

1

Прослављање овог великог празника како и доликује започело је служењем Свете Литургије у сви храмовима на територији овог намесништва. Најсвечаније је било у храму Светих апостола Петра и Павла где је Светој Литургији присуствовао велики број деце предвођени својим вероучитељима и катихетама, који су учествовање у Светој Литургији пројавили прелепим певањем, као и приступањем Чаши Господњој.

Литургија Пређеосвећених Дарова

predjeosvecena

Литургија Пређеосвећених Дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице". У ствари, то је служба која најбоље симболи

Суштина ове службе крије се у самом њеном имену: „Литургија пређеосвећених Дарова". Према томе, она се разликује од литургија св. Јована Златоуста и св. Василија Великог, у којима се савршава Евхаристија, приношење и освећење светих Дарова. У току „Литургије Велике Четрдесетнице" приносимо „пређеосвећене", тј. свете Дарове који су већ освећени на претходној Литургији.Ови свети Дарови приносе се како бисмо имали прилику да се њима причестимо и осветимо.зује ово свештено доба године, време поста.

Register to read more...

Одлука Светог Архијерејског Синода

 Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на својој седници 24. јануара 2013. године донео је ову одлуку:

 

С обзиром на одређене особености Типика Православне Цркве у 2013. години, умолити Високопреосвећену и Преосвећену господу епархијске архијереје Српске Православне Цркве да преко подручног им свештенства, обавесте верне:

 

– да ће спомен на Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља, који ове године пада у суботу месопусну, 9. марта/24. фебруара, бити обележен у петак, 8. марта/23. фебруара (Велики типик, саставио протојереј В. Николајевић, 46а);

 

– да ће спомен светих 40 мученика севастијских (Младенци), који пада у петак I седмице Часног поста, 22/9. марта, бити обележен у недељу сиропусну, 17/4. марта (Велики типик, саставио протојереј В. Николајевић, 46а); а

 

– да ће празник Преноса моштију светог Николаја Жичког, који пада на Велики петак, 3. маја/20. априла, бити обележен у уторак Светле седмице, 7. маја/24. априла (с обзиром на то да спомен светог великомученика Георгија пада у Васкршњи понедељак).

Сотириологија др Јована Пурића, епископа нишког

sotiriologija1Данас, када живимо у једном потрошачком секуларизованом друштву, где се на многе ствари гледа утилитарно, на свет природе у механицистичком кључу, а његов развој у кључу претеране потрошње, кад  „чинити“ и „имати“ постају примарнији од „бити“, настају тешки облици људског отуђења. 
 
Проблемом греха и отуђења бави се, у теологији, научна дисциплина која се зове сотириологија, односно наука која се бави питањем спасења човека у Христу, Другом Лицу Свете Тројице, инкарнираном „нас ради људи и нашега ради спасења“. Човек, као зеница свега створеног у Господу, укида, такође, онтолошку и аксиолошку границу између човека и других бића, сматрајући биосферу  биоетичким јединством неиздиференциране вредности.
 
Мали број књига нам данас доноси онај мелемни „тихи глас“, у коме „беше Господ“ у теофанији пророка Илије. Зато желимо да скренемо пажњу на књигу Сотириологија, Преосвећеног Епископа нишког др Јована, у издању Православне епархије нишке и Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Уредник овог издања је протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, технички уредник ђакон Ненад Илић, а графички дизајнер г. Милан Антанасијевић.
 
Сотириологија др Јована Пурића је значајно издање, јер је рађена савременим методама интерактивне наставе, где имамо значајне текстове светих Отаца, од најранијег библијског слоја ране Цркве, преко патристичких ауторитета постникејске теологије, до значајних светих Отаца и савремених теолога др Иринеја Буловића, др Атанасија Јевтића, др Игнатија Мидића, митрополита Јована Зизјуласа, Веселина Кесића, светог Николаја Жичког, протојереја Георгија Флоровског, светог Јустина Ћелијског, Џона Дрејна, оца Александра Шмемана, Николаја Афанасјева, Христа Јанараса...
 
Ту ћемо наћи јединство личности Христа и повест Спасења, теологију Богојављења, онтолошку садржину Христове проповеди, онтолошки и сотириолошки карактер Христове љубави, сотириолошки значај чудеса Христових, предукус сабрања у Царству, теологију Преображења, теологију Цвети, теологију Тајне вечере, теологију Великог петка, теологију Велике суботе, теологију Васкрсења, теологију Вазнесења, теологију Педесетнице и тајну Царства Божјег.
 
Богато илустрована и модерно дизајнирана, ова књига је примамљива читаоцу и заиста је блага вест и мозаик светоотачког мишљења и путоказа човека ка спасењу.
 
Горан Раденковић

Храм и уметност, превео и приредио Епископ нишки др Јован (Пурић)

У оквиру обележавања јубилеја 1700-тогодишњице од објаве Миланског едикта (313-2013) Православна Епархија нишка и Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду заједнички су – са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја – објавили зборник радова на тему Храм и уметност.

hram i umetnost

Зборник почиње својеврсним уводом Епископа нишког др Јована на темуПравославни храм – синтеза уметности, где Владика указује на богослужбени циљ православног храма кроз синтезу уметности храма Свете Софије у Константинопољу, који је саграђен на месту где је Свети цар Константин саградио велику базилику. Следећа студија је рад Томаса Метјуза са Института за уметност Њујоршког универзитета на тему Преображајни символизам византијске архитектуре и значење Пантократора у куполи. Овај текст се комплементарно наставља на увод Владике Јована и говори о символици куполе у контексту живописања Пантократора у њој. После овог рада следи студија Раскол и византијско украшавање храмова, аутора А. М. Лидова која има особит допринос приликом разматрања литургијске редакције приликом украшавања храмова у 11. и 12. веку са посебним освртом на ново литургијско уређење у епохи у којој сама Литургија дуже време текстуално остаје непромењена уз објашњење примера сцене Причешће апостола (у олтарским апсидама Софије Кијевске и Софије Охридске).
Тематски след – који је уредио Епископ Јован – сада кулминира у студијиИконе у Литургији, ауторке Ненси Патерсон-Шевченко са Кембриџ Универзитета која истиче сликане изворе као сведочанства догађаја и објашњења догмата у датом временском периоду, уз коришћење писаних историјских извора. Врло је интересантна и тема о улози жена у иконопоштовању Ране Цркве, коју у овом зборнику разрађује Џудит Херин. Рад разматра учествовање жена у иконопоштовању првенствено на Истоку, у контексту само светитељских икона. Уз објашњења неколико примера из историје Цркве, ауторка научном методологијом уверава савремену јавност да је култ икона имао велику снагу у Раној Цркви. Следећа студија носи називTraditio legis и иконографија олтарске преграде Свете Софије Цариградске, ауторке Т. М. Васиљеве говори о иконографском програму олтарске преграде у Светој Софији у Константинопољу. Наводећи досадашња истраживања и анализирајући најприхватљивије концепте, ауторка сматра да би требало допунити основне теорије и као хипотезу – коју је доста добро разложила и утврдила у датом научном контексту – истиче разматрање могућности присуства иконографије traditio legis. Уз закључак где се наглашава вероватноћа поменуте хипотезе, ауторка је дала и прилог – Екфраза посвећена Светој Софији Павла Силенцијарија (одломак који описује украшавање олтарског простора). Студија на тему Силе небеске: иконографија и литургијски текстови, ауторке Л. А. Шченикове има функцију увода у закључак, а обрађује тему која се говори о односу икона и литургијских химни, текстова и осталих богослужбених писаних форми; али у контексту небеских сила – херувима, серафима и престола. Рад се бави и прегледом основних изображења Небеских сила, али и појавом њихових могућих односа са одговарајућим историјским писаним изворима. Пример на коме се и заснива истраживање о Небеским силама јесте фреска у куполи цркве Преображења Господњег у Новгороду, коју је осликао Теофан Грк 1378. године.

Закључну студију на тему Химнографско стваралаштво у Византијинаписао је уредник овог зборника Епископ нишки Јован, ванредни професор на Високој школи – Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду. У закључној студији Епископ Јован се бави одговорима на питања каква је била поезија у Византији, питањем језика у Византији и питањем разликовања црквене и религиозне поезије у Византији, као иницијалног питања за даља разматрања. Кроз примере као што су свети Андреј Критски и Дамаскин Јован и уз кратко објашњење византијских натписа, аутор наводи изворе за византијску химнографију (а да то нису библијски текстови), да би на крају истакао став Византинаца према Христу као Творцу, наводећи примере из византијске химнографије.

Зборник Храм и уметност – иако уређен за конкретну прилику – превазилази циљ и намеће се као врло озбиљно штиво за истраживаче на пољу разних богословских дисциплина, историје, историје уметности и естетике, те може да буде покретач нових стремљења у истраживању у оквиру методологија поменутих наука. Свој јавности, а посебно академској, препоручујемо овај зборник и због сагледавања богословско-историјских прилика оног времена у савременом контексту.
Ђакон мр Ивица Чаировић

Page 23 of 23